BEOGRADU I NOVOM SADU TRI ČETVRTINE STRANIH INVESTICIJA I SUBVENCIJE NAMENJENE DEVASTIRANIM PODRUČIJIMA

NERAVNOMERNA RASPODELA INVESTICIJA I DRŽAVNIH SUBVENCIJA PO REGIONIMA

*celokupno istraživanje možete preuzeti na linku

Država Srbija je od 2014. do 2016. godine bezmalo polovinu subvencija za podsticaj investicija, koje su prirotetno namenjene manje razvijenim lokalnim samoupravama, dodelila kompanijama u Beogradu i Novom Sadu (koji spadaju među najrazvijenije opštine i dva su najrazvijenija regiona), dok je za „korisnike“ u ekonomski devastiranim opštinama opredelila nepunih četiri odsto sredstava pokazuju podaci Ministarstva finansija[1]. U ta dva grada je, pri tom, od 2000. godine do danas otišlo skoro tri četvrtine ukupnih stranih investicija, dok je devastiranim opštinama od te svote „pripalo“- manje od pola procenta.

Zakon o kontroli državne pomoći inače nalaže da se državne subvencije, namenjene podršci investicionim ulaganjima, dodeljuju pre svega „radi unapređenja razvoja područja sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti“ (član 5) a obaveza države da se „stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju“ definisana je i Ustavom Republike Srbije (član 94). I sve uredbe koje regulišu uslove i način privlačenja ulaganja direktno ili indirektno navode da su prioriteti pri dodeli državne pomoći devastirana područja, lokalne samouprave sa nižim stepenom razvoja, te područja od posebnog interesa za ravnomerni regionalni razvoj i smanjenje stepena nezaposlenosti.

Prema zvaničnim i drugim dostupnim podacima, od 30 ugovora koje je od aprila 2014. do aprila 2016. godine Ministarstvo privrede zaključilo sa investitorima u cilju dodele državnih subvencija, samo se tri (10 odsto ugovornih obaveza) odnose na investicije u lokalnim samoupravama koje su pozitivnim propisima označene kao „devastirana područja“ (Vladičin Han, Prijepolje, Rača). [2] Od svih subvencija u tom periodu, koje su vredne 164 miliona evra (164.099.098,70) samo 5.942.087 evra (oko 3,6  odsto) ide kompanijama koje posluju na devastiranim područjima, odnosno u ovim opštinama.

Takođe, samo dva od ukupno 30 potpisanih ugovora vezana su za investicije u lokalnim samoupravama koje su pozitivnim propisima definisane kao „područja od posebnog interesa“, odnosno kao „veliki industrijski centri čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku  Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti“. [3] Ti ugovori su zaključeni sa dve kompanije u Nišu, koji jeste  „područje od posebnog interesa“. Po tom osnovu kompanijama u Nišu dodeljeno je 20 miliona (20.887.332,00) što je oko 12,7 odsto od ukupno 164 miliona evra (164.099.098,70) koliko je po osnovu subvenicija za zapošljavanje dodeljeno u periodu od aprila 2014. do aprima 2016. godine.

Istovremeno, država je ugovorima o dodeli subvencija podržala deset investicija u lokalnim samoupravama koje, po dostupnim podacima, imaju najnižu stopu nezaposlenosti i/ili veću prosečnu zaradu od republičkog proseka (Beograd, Novi Sad, Pirot, Stara Pazova, Bačka Palanka). Iznos državnih subvencija za te investicije je 107 miliona evra (107.463.495 evra), što je čak oko 65,5 odsto ukupnih državnih podsticaja predviđenih po osnovu ovih 30 ugovora. Za pet investicija u Beogradu izdvojeno je 44.655.495 evra, a za dve u Novom Sadu 27.858.000 evra, što je ukupno 72.513.495 evra, odnosno 44,2 odsto dodeljenih subvencija.

Investitori su, inače, po osnovu tih 30 ugovora dužni da ulože ukupno 518.188.202,40 evra  i zaposle 21.910 novih radnika na neodređeno vreme u periodu od tri ili pet godina.[4]

Podaci pokazuju da evidentno stavljanje u drugi plan stepena razvijenosti  lokalnih samouprava i regiona[5] prilikom dodele državnih subvencija korespondira sa ignorantskim odnosom države prema politici ravnomerne regionalne zastupljenosti koja postoji i u oblasti investicionih ulaganja.

Od najmanje 23,7 milijardi evra (23.710.693.600) stranih investicija, koje su u Srbiju ušle od 2000. godine do danas kroz privatizaciju, dokapitalizaciju, braunfild ili grinfild investicije i na druge načine,[6] ekonomski devastirane lokalne samouprave „dobile“ su svega 0,43 odsto (103.000.000 evra). Od 40 devastiranih lokalnih samouprava samo je devet, dakle manje od jedne petine, „knjižilo“ strana ulaganja.

Sa druge strane, grad Beograd („oblast Beograda“), koji  ima  veću prosečnu zaradu od republičkog proseka, „inkasirao“ je u tom periodu oko 12 milijardi evra (12.185.900.000) stranih investicija, što je više od polovine (51, 4 odsto) svih inostranih ulaganja u Srbiju. I sve četiri najveće strane investicije u Srbiji, koje pojedinačno prelaze milijardu evra, „ušle“ su u glavni grad.

Novi Sad je takođe privukao značajno više stranih investicija od drugih lokalnih samouprava u Srbiji. Od 2000. godine do danas strane kompanije su u ovaj grad uložile oko 5,3 milijardi evra (5.336.000.000), što je oko 22,5 odsto ukupnih ino-investicija. To istovremeno znači da strane investicije koje su u tom periodu „ušle“u Beograd i Novi Sad čine 73,9 odsto svih inostranih ulaganja u domaću ekonomiju.

I samo Ministarstvo privrede, u Izveštaju o  privrednom razvoju Srbije u 2014. godini[7], koji je poslednji objavljeni izveštaj te vrste, navodi da postoji „dugoročni trend koncentracije ekonomskih aktivnosti u Beogradu i Novom Sadu“,  precizirajući da „više od polovine zaposlenih u Srbiji radi u ta dva grada, dok se učešće ostalih ekonomskih indikatora kreće oko dve trećine“.  Ministarstvo konstatuje da postoji „ blagi trend koncentracije  privrednih aktivnosti u regionu Beograda i Južno-bačkom okrugu“, te trend „povećanja regionalnih nejednakosti “.

Prema podacima Ministarstva privrede, iz budžeta Srbije je od 2006. do  2013. godine za podsticaj stranih i drugih investicija izdvojeno oko 250.000.000 evra, a od 2006. do 2016. još  439.004.653 evra. U Ministartvu su pojedinim medijima saopštili da ukupna vrednost investicija, na osnovu 304 potpisana ugovora vezana za subvencije i zaključena u tom periodu, iznosi oko 1,7 milijardi evra (1.699.424.933), ali se takav podatak ne može naći u dostupnim zvaničnim dokumentima.

IZAZOVI

Izvesno je, dakle, da se investiranje u ekonomiju Srbije, a pre svega podrška države takvom investiranju, suočava sa više ozbiljnih  izazova koji zahtevaju sistemska i efikasna rešenja, kako bi se zaštitili javni interes u oblasti ekonomije, budžetska sredstva i građevinsko zemljište, kao i građani kao poreski obveznici.

  • Proklamovana državna politika ravnomernog regionalnog razvoja se uglavnom ne realizuje, odnosno sprovodi se krajnje sporadično, a postaje aktuelna najčešće u vreme  preuzbornih kampanja. Državno opredeljenje  za primenu mera za podsticaj investicija logički podrazumeva da će se one pre svega realizovati u sredinama gde je nezaposlenost najveća, a prosečna zarada najmanja, ali u praksi se dešava suprotno, što dovodi u pitanje i samu suštinu postojanja, primene i efekata takvih podsticaja.
  • Uprkos prilično preciznom definisanju devastiranih i lokalnih samouprava sa različitim stepenom razvijenosti, propisanim kriterijumima za ocenu investicionih projekta, kao i mehanizmima za kontrolu državne pomoći, izbor investicionih projekata koji su predhodnih godina dobijali državne podsticaje sugeriše da se o tome odlučivalo prilično voluntaristički, odnosno da su odluke u značajnoj meri diktirale politička volja/interesi organa javne vlasti, nosilaca javnih funkcija ili „centara moći“.

Jedna od ilustracija za tu vrstu utiska je činjenica da je kontrola dodele subvencija 2006. godine bila poverena SIEPA, koja je najpre bila u nadležnosti Ministarstva finansija, na čijem je čelu bio Mlađan Dinkić, a kada je Dinkić prešao na čelo Ministarstva ekonomije, i kontrola nad SIEPA se „preselila“ u to ministarstvo. Investicije i subvencije tada su se „dogovarale u četiri oka sa ministrom“, rekao je nedavno još uvek aktuelni ministar privrede Željko Sertić. On je dodao da to „danas nije tako“, mada nema dostupnih informacija o kontroli dodele državne pomoći od strane nadležnih organa, nezavisnih eksperata ili referentnih međunarodnih organizacija, odnosno rezultatima takve kontrole.

  • Dodelu subvencija pratile su sumnje u višestruke nepravilnosti, od kojih dobar deo ni danas nije institucionalno razjašnjen. U zvaničnom dokumentu Ministarstva privrede "Pregled stanja od 2006. do 2013. i od 2013. do 2016." navodi se između ostalog da je uredba kojom se regulišu uslovi i način privlačenja stranih investicija „menjana više od deset puta“, a da je od 304 ugovora čak 97 raskinuto, dok je 118 je još uvek u procesu monitoringa.

U dokumentu se kaže da je dodela državnih podsticaja od 2006. do 2013. godine bila „institucionalno zapuštena, pravno neuređena i sa obiljem nepravilnosti i zloupotreba“. Nisu postojale evidencije o dodeljenim podsticajima, niti bilo kakve kontrole ugovora koji su ih propisali. Ministarstvo iznosi utisak da su  propuštani rokovi za istek pojedinih bankarskih garancija, a da su one uzimane kod banaka koje su prestale da postoje tokom 2012. i 2013., pa i u vreme zaključivanja tih ugovora- Agro banke, Univerzal banke i Razvojne banke Vojvodine.

Takođe, pojedini mediji su izveštavali da od 2006- do 2013. nije otvoreno 55.000 radnih mesta, kako je javno saopštavano, već samo 16.097. [8] Neki od njih su pisali i o navodnim zloupotrebama subvencija i radne snage od strane korisnika kroz uključivanje kooperantskih fimi i na druge načine.[9] Uprkos tvrdnjama da policija i tužilaštvo postupaju u takvim slučajevima, do danas nisu javno saopšteni rezultati „postupanja“, niti je institucionalno pokrenuto pitanje odgovornosti nadležnih.

Ni ministar Sertić ovih dana nije dao konkretne odgovore na pitanja pojedinih medija[10], kao što je na primer- zašto je Komisija za kontrolu drzavne pomoci u  poslednje dve godine, u nekim slučajevima, naknadno donosila rešenja o odobrenju subvencija koje su predhodno potpisanim ugovorom već odobrene. U javnosti nije razjašnjeno ni zašto najnovija Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja omogućava investitoru da mu se kao početno ulaganje uračunaju troškovi zarada za ukupan broj zaposlenih koji će imati tek kada postigne punu zaposlenost, dakle verovatno za nekoliko godina, što potencijalno otvara prostor za manipulacije.

  • Iako je prošla čitava decenija od uvođenja državnih subvencija za podsticaj investicija, još uvek ne postoji precizan „obračun“ državne pomoći investitorima, između ostalog i zbog toga što oni osim subvencija za podsticanje zapošljavanja i pokretenje/unapređenja poslovanja, „uživaju“ i pravo na oslobađanje od poreza i doprinosa, dobijanje građevinskog zemljišta ili infrastrukture bez naknade i slično. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković nedavno je upozorio da još uvek ne postoji ni sveobuhvatna analiza efekata subvencija, tako da se ne zna da li su one dale pozitivan ili negativan „rezultat“.

 

[1] Ministarstvo finansija, Izveštaji o dodeli državne pomoći

[2] Devastirana područja su ona čiji je  „stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika prema zvaničnim podacima nadležnog organa za poslove statistike“. Ona su taksativno nabrojana u Uredbama o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija (2010; 2011;2015), a propisana su kao kategorija/kriterijum i u Uredbi o uslovima i načinu privlačenja ulaganja (2016).

[3] Područja od posebnog interesa precizno su definisana Uredbama o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija (2010; 2011)

[4] Ovi podaci republičkog Ministarstva za privredu objavljeni su u dokumentu „Pregled zatečenog stanja“

[5]  Stepen razvijenosti lokalne samouprave i regiona navodi se kao parametar/kriterijum u Uredbi o uslovima i načinu provlačenja ulaganja (2016)

[6]Baza podataka koja  se ne mora posmatrati kao konačna http://www.naled-serbia.org/investments/index/Baza+investicija[7] http://www.privreda.gov.rs/wp-content/uploads/2015/10/IZVESTAJ-O-PRIVREDNOM-RAZVOJU-SRBIJE-U-2014-_SAJT.pdf

[8]http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/od_planiranih_radnih_mesta_otvoreno_tek_svako_cetvrto_.4.html?news_id=271031

[9]  http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:450338-Prevara-Benetona i http://niskevesti.rs/ekonomija/item/3546-katanac-zbog-poreza

PRILOG I – Zakonski okvir

  • Zakon o kontroli državne pomoći [11](2010) utvrđuje da je državna pomoć „svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim korisnik državne pomoći stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu“.

Davalac državne pomoći je Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku. Korisnik državne pomoći je svako pravno i fizičko lice, koje u obavljanju delatnosti proizvodnje i/ili prometa robe i/ili pružanja usluga na tržištu, koristi državnu pomoć u bilo kom obliku.

Kontrolu državne pomoći obavlja Komisija koju obrazuje Vlada na predlog ministarstva finansija, ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstva saobraćaja i infrastrukture, ministarstva  poljoprivrede i zaštite životne sredine i  Komisije za zaštitu konkurencije. Predstavnik Ministarstva finansija je predsednik Komisije, a njegov zamenik je predstavnik Komisije za zaštitu konkurencije.

  • Državna pomoć može biti: regionalna (za početna ulaganja i otvaranje novih radnih mesta povezanih sa početnim ulaganjem, za investicionu podršku novoosnovanim malim privrednim subjektima i za operativne troškove poslovanja); horizontalna (za male i srednje privredne subjekte, za sanaciju i  restrukturisanje privrednog subjekta u teškoćama, za zapošljavanje, za zaštitu životne sredine, za istraživanje, za razvoj i inovacije;  sektorska (u sektoru proizvodnje čelika i vađenju uglja).
  • Direktne investicije, odnosno početna ulaganja su započinjanja obavljanja nove poslovne delatnosti, proširenja postojeće delatnosti, bitne promene u celokupnom proizvodnom procesu postojeće delatnosti privrednog subjekta i slično.

Investicioni projekat je biznis plan kojim investitor konkuriše za dodelu sredstava podsticaja.

Ulaganje u materijalna sredstva je ulaganje u zemljište, zgrade, proizvodne pogone, mašine i opremu, a ulaganja u nematerijalna sredstva su ulaganja u patente, licence ili know-how u sredstva.

Opravdani troškovi su ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva počev od dana zaključenja ugovora  do dana isteka roka za realizaciju investicionog projekta  ili troškovi bruto zarada za nova radna mesta.

  • Devastirana područja su jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka (bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika) prema zvaničnim podacima nadležnog organa za poslove statistike, a to su: Merošina, Bojnik, Trgovište, Malo Crniće, Tutin, Bela Palanka, Svrljig, Knić, Žabari, Bosilegrad, Golubac, Kuršumlija, Ražanj, Gadžin Han, Sjenica, Žagubica, Medveđa, Rekovac, Osečina, Blace, Crna Trava, Žitorađa, Vladičin Han, Mali Zvornik, Plandište, Žitište, Nova Crnja, Preševo, Bujanovac, Kučevo, Babušnica, Vlasotince, Lebane, Mionica, Prijepolje, Krupanj, Rača, Doljevac, Varvarin i Ljubovija.[12]
  • Područja od posebnog interesa su gradovi koji predstavljaju velike industrijske centre i čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti, a to su: Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar.[13]
  • Po ranijim uredbama kompanije su mogle da dobiju iznos subvencije od tri hiljade do deset hiljada evra po novootvorenom radnom mestu, a od 2015. godine od tri do sedam hiljada evra po radnom mestu.
  • Subvencije za investitore podeljene su u pet grupa za podsticaje po radnom mestu.U prvoj grupi su lokalne samouprave koje imaju stepen razvijenosti koji je veći od republičkog proseka (bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika), a investitori koji ulažu u njih mogu računati na 3.000 evra po radnom mestu, kao i da se  iznos bespovratnih sredstava može povećati do 10 odsto opravdanih troškova ulaganja u osnovna sredstva.

U drugoj grupi su lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti od 80 do 100 odsto republičkog proseka, za njih  država daje  4.000 evra po radnom mestu, a iznos bespovratnih sredstava može se povećati do 15 odsto opravdanih troškova ulaganja u osnovna sredstva.

Za lokalne samouprave koje su u trećoj grupi  razvijenosti, a to su one koje imaju između 60 i 80 odsto republičkog proseka, investitori dobijaju 5.000 evra po zaposlenom, a iznos bespovratnih sredstava se može povećati do 20 odsto opravdanih troškova ulaganja u osnovna sredstva.

U četvrtoj grupi su lokalne samouprave čiji je prosek ispod 60 odsto republičkog proseka, a investitori za svako radno mesto od države dobijaju podsticaje od 6.000 evra, dok se iznos bespovratnih sredstava može povećati do 25 odsto opravdanih troškova ulaganja u osnovna sredstva.

Država će najviše stimulisati investitore koji se odluče da ulažu u petu grupu, u kojoj su devastirana područja Srbije, tako oni za svako novo radno mesto dobijaju po 7.000 evra, a iznos bespovratnih sredstava se može povećati do 30 odsto opravdanih troškova ulaganja u osnovna sredstva.

Investitor ima obavezu da uloži kapital, od kojeg najmanje 25 odsto iz sopstvenih sredstava, zaposli radnike na neodređeno vreme, redovno im isplaćuje minimalnu cenu rada uvećanu za 20 odsto, kao i pripadajući poreze i doprinose u slučaju da nije reč o najsiromačnijim gradvima/opštinama,  da ne otuđuje imovinu i ne gasi delatnost tri ili pet godina od završetka investicionog projekta. [14] Kao instrumenmt obezbeđenja investitor je dužan da obezbedi neopozive i bezuslovne bankarske garancije.

  • Stepen razvijenosti jedinica lokalne samouprave određuje se primenom osnovnog i korektivnih pokazatelja ekonomske razvijenosti jedinice lokalne samouprave.  Za izračunavanje osnovnog pokazatelja koriste se podaci nadležnih organa koji se odnose na prethodnu godinu. Korektivni pokazatelji za merenje stepena razvijenosti su demografski rast ili pad, stopa nezaposlenosti i stepen obrazovanja u toj zajednici.[15]           
  • Prema podacima NALED-a, koji se ne moraju smatrati preciznim i kompletnim, strane kompanije su od 2000. do 2016. godine investirale u Srbiju kroz privatizaciju, braunfild i grinfild investicije, kao i po drugim osnovama, bez ili sa državnim subvencijama, najmanje 23,7 milijardi evra (23.710.693.600). Ubedljivo najveća ulaganja, kao i najveće pojedinačne investicije, imao je grad Beograd (51, 4 odsto ukupnih stranih investicija), kao i Novi Sad (22,5 odsto). Niš, koji je neznatno manji grad od Novog Sada, a pri tom spada u područja od posebnog interesa, inkasirao je 853.600.000 evra (3,6 odsto). Od 40 lokalnih samouprava koje su pozitivnim propisima označene kao devastirane, strane investicije došle su samo u devet (opština Vlasotince je „zabeležila“ je šest investcija, a Svrljig, Kuršumlija, Žitište, Prijepolje, Mionica, Doljevac, Rača i Nova Crnja- po jednu).
  • Podaci Zavoda za statistiku o visini zarada korepondiraju sa podacima o investicijama, tako da regioni i lokalne samouprave sa višim prosečnim zaradama uglavnom imaju veći broj investicija i državnih subvencija, a regioni i lokalne samouprave sa nižim prosečnim primanjima „knjiže“ manji broj investicija i državnih podsticaja.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u maju 2016. godine u Srbiji iznosila je 43.951 dinara. Već tradicionalno, najveća prosečna zarada je na severu zemlje - 48.629, znatno je niža u južnoj i istočnioj Srbiji- 38.316 (-25%), a još nešto malo niža u centralnoj Srbiji- 37.682 dinara.

Najveći majski prosek zarada bez poreza i doprinosa imali su građani grada Beograda (55.508 dinara), a od 17 gradskih opština 11 je imalo prosečnu zaradu iznad republičkog proseka. Najviši prosek su imale opštine Surčin (92.999 dinara), Lazarevac (65.040), Novi Beograd (64.156), Stari grad (62.143) i Vračar (56.614 dinara). Najniži prosek su imali građani Mladenovca (31.202), Sopota (31.406), Grocke ( 32.749), Barajeva (34.879), Rakovice (37.491) i Voždovca (43.689). Nijedna beogradska opština nema prosečnu platu ispod 30.000 dinara.

Region Vojvodine je u maju beležio prosek od  41.378 dinara. Prosečne zarade iznad republičkog proseka imali su Pančevo (49.928 dinara), Vršac  (51.042), grad Novi Sad ( 46.698), Bačka Palanka (44.679), Beočin (46.262) i Pećinci (45.908). Ispod 30.000 dinara u maju su primili Vojvođani koji žive u Apatinu (22.772), Odžacima (25.865), Kovinu (29.242) i Sečnju  (29.507).

U centralnoj Srbiji zarade iznad republičkog proseka u maju su primili građani Lajkovca (61.777 dinar), Sevojna ( 48.473) i Lučana (45.302). Gradovi centralne Srbije sa platom ispod 30.000 dinara su Arilje (27.619), Priboj (24.054), Ljig (29.868), Osečina (28.503), Vladimirci (26.944), Krupanj (29.540), Ivanjica (29.472) i Ćićevac (27.804).

Gradovi južne i istočne Srbije sa najvećom majskom platom su Bor (45.302 dinara), Majdanpek ( 46.213), grad Požarevac ( 51.600), Kostolac ( 71.846), niška opština Crveni Krst (48.760) i Pirot  (46.910). Prosečnu majsku zaradu ispod 30.000 dinara primili su građani Žabara (27.325), Malog Crnića (23.133), Bojnika (29.741), Crne Trave (29.882), niške opštine Pantelej (28.654), Gadžinog Hana (27.801), Ražnja (29.214), Svrljiga (29.384), Vranjske Banje (29.554), Trgovišta (25.668) i Blaca (26.826).

  • Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2016. godine[16] za stanovništvo u Srbiji starosti 15 i više godina iznosi 19 odsto, i to 18,5 odsto za muško i 19,6 odsto za žensko stanovništvo. Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu je 20,5 odsto, a u regionu Vojvodine 19,2 odsto. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti je 16,6 odsto, a u regionu Južne i Istočne Srbije 20,2 odsto.

Stopa zaposlenosti na novou Srbije iznosi 42,6 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45 odsto) i u Beogradskom regionu (43 odsto). U regionu Vojvodine ova stopa iznosi 41,4 odsto, a najniža je u regionu Južne i Istočne Srbije gde iznosi 40,7 odsto.

U odnosu na četvrti kvartal 2015. godine, u prvom kvartalu 2016. godine došlo je do pada stope stope zaposlenosti za 0,1 procentni poen, dok je stopa nezaposlenosti porasla za 1,3 procentna poena.

[10] https://www.youtube.com/watch?v=ZuX1c93ySwY

[12] Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija (2010, 2011, 2015)

[13]  Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija (2010, 2011, 2015)

[14] http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/180316/180316-vest11.html

[15] (regionahttp://www.regionalnirazvoj.gov.rs/Lat/ShowNARRFolder.aspx?mi=4)

[16]http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=3606

 

 

PRILOG IIUgovori o državnoj pomoći

Svi ugovori o državnim subvencijama (Rešenja Komisije za kontrolu državne pomoći)  doneti od aprila 2014. do aprila 2016. godine objavljeni su na sajtu Komisije za kontrolu državne pomoći.[17]

  1. Johnson electrick doo, Niš

Komisija za kontrlu državne pomoći donela je rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći 18. aprila 2016. godine.

Planirano trajanje državne pomoći od 2016. do 2020. godine.

Sredstva se dodeljuju za proširenje proizvodnog pogona za izradu elektromotora u Nišu.

Ukupan iznos državne pomoći je 19.200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti  i biće isplaćen u četiri rate (2017, 2018, 2019 i 2020).

Državna pomoć iznosi 44,85 odsto „opravdanih troškova za ovo početno ulaganje“.

Kompanija je obavezna da u roku od pet godina investira najmanje 50.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i zaposli ukupno 3.400 novih radnika na neodređeno vreme.

Kao opravdani  trošak početnog ulaganja priznaje  se  42.809.000 evra. Ulaganje u polovnu opremu od strane kompanije u iznosu od 7.191.000 dinara ne smatra se opravdanim troškom.

  1. NCR doo, Beograd (ukupno četiri ugovora)

Komsija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne državne pomoći 14. aprila 2016. godine.

Državna pomoć se dodeljuje radi proširenja NCR Centra za izuzetnost u Beogradu, koje će omogućiti zaposlenje najmanje 550 radnika na devet meseci i ulaganje u usnovna sredstva od najmanje 600.000 evra u istom periodu.

Planirano trajanje ove tranše državne pomoći od 2016. do 2019. godine.

Iznos ove tranše državne pomoći je 3.135.495 evra.

Ukupni troškovi zarada za 550 novozaposlenih u ovoj tranši u dvogodišnjem periodu od ispunjenja obaveze zaposlenja će iznositi najmanje 9.903.300 evra.

Ukupan iznos državne pomoći je 10.135.495 evra (po sva četiri ugovora).

Visina državne pomoći za sva četiri ugovora je 25,84 odsto opravdanih troškova za početna ulaganja.

Ukupan trošak zarada za sve zaposlene kod korisnika u dvogodišnjem periodu iznosi najmanje 39.229.002,87 evra za ne manje od 2.094 zaposlena nakon ispunjenja obaveze zaposlenja.

  1. Real Knitting doo Gajdobra, Bačka Palanka

Komsija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći 14. aprila 2016. godine.

Planirano trajanje državne pomoći je od 2016. do 2018. godine.

Državna pomoć se dodeljuje za proširenje proizvodnih kapaciteta kroz izgradnju novog proizvodno - magacinskog pogona u Beloj Palanci i ulaganje u proizvodnu opremu.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 750.000 evra i biće isplaćen u dve rate (2017 i 2018).

Korisnik državne pomoći se obavezuje da izvrši početnu investiciju u osnovna sredstava u perioodu od dve godine od dana zaključernja ugovora, u iznosu ne manjem od 2.500.000 evra.

Korisnik se obavezuje da zaposli najmanje 250 radnika u periodu od dve godine od zaključenja ugovora.

Korisnik je u obavezi da ne smanjuje broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 585 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.

  1. VNB KNITTING doo Leskovac

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći  14. aprila 2016. godine.

Državna pomoć se dodeljuje u periodu od 2016. do 2019. godine.

Državna pomoć se dodeljuje za proširenje proizvodnih kapaciteta za izradu muške i ženske odeće u opštini Leskovac koji će obezbediti zaposlenje za najmanje 62 nova radnika.

Ukupni planirani iznos državne pomoći je 303.179,12 evra i biće isplaćen u tri rate (2016, 2017, 2018 i 2019).

Visina državne pomoći je 40,12 odsto opravdanih troškova u odnosu na ukupno investiciono ulaganje.

Korisnik se obavezuje da u periodu od tri godine investira najmanje 755.700 evra, kao i da zaposli najmanje 62 nova radnika.

Korisnik je u obavezi da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 80 u periodu od tri godine od završetka investicuionog projekta, kao i da neće smanjivati vrednost osnovnih sredstava dostignut realizacijom investicionog projekta.

  1. Magna seating doo, Odžaci

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći  14. marta 2016. godine

Državna pomoć se dodeljuje za period od 2016. do 2018. godine.

Državna pomoć se dodeljujeza kupovinu nove opreme koja će obezbediti  da bude zaposleno najmanje 503 radnika.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 2.250.000 evra i bće isplaćen u tri rate (2016, 2017 i 2018).

Visina državne pomoći je 36,57 odsto opravdanih troškova u odnosu na ukupno investiciono ulaganje.

Korisnik se obavezuje da će u roku od tri godine od zaključenja ugovora investirati najmanje 6.152.000 evra i u istom periodu zaposliti najmanje 503 radnika.

  1. Trendtex doo Prijepolje, Gornji Milanovac

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći 1. marta 2016. godine.

Državna pomoć se dodeljuje u petriodu 2017 – 2018. godine.

Pomoć se dodeljuje za pokretanje proizvodnje radne odeće u opštini Gornji Milanovac  i ona će obezbediti  zaposlenje najmanje 300 novih radnika u periodu od tri godine od zaključenja ugovora.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 776.239, 50 evra i biće isplaćena u dve rate (2017 i 2018).

Visina državne pomoći je 25 odsto opravdanih troškova procenjena osnovu dvogodišnjih troškova zarada za otvaranje novih radnih mesta.

Korisnik se obavezuje da će u periodu od tri godine od zaključenja ugovora investirati najmanje 1.000.000 evra i u tom periodu zaposliti najmanje 300 novih radnika na neodređeno vreme.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje broj zaposlenih  ispod 526 radnika u periodu od tri godine od završetka investicionog projekta.

  1. Delphi Packard doo, Novi Sad

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći  19. februara 2016. Godine.

Planirano trajanje državne pomoći je od 2016. do 2019. godine.

Pomoć se dodeljuje za izgradnju dva postrojenja za proizvodnju opreme za povezivanje žica i kablova u Novom Sadu.

Ukupni planirani iznos državne pomoći je 18.300.000 evra i biće isplaćena u tri rate (2017, 2018, 2019).

Korisnik ima obavezu da u periodu od tri godine investira najmanje 34.312.950 evra (uključujući najmanje 25.712.950 evra u Postrojenje 1 i najmanje 8.600.000 evra u Postrojenje 2, kao i da u tom periodu  zaposli najmanje 3.000 radnika (najmanje 2.000 radnika u Postrojenje 1 i ne manje od 1.000 radnika u Postrojenje 2).

Korisnik sde obavezuje da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 2007 radnika u Postrojenju 1 i ispod 1.000 zaposlenih u Postrojenju 2 u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.

  1. Hutchinson doo Beograd, Ruma

Komisija je donela rešenje o regionalnoj investicionoj državnoj pomoći 11. februara 2016. Godine.

Državna pomoć traje od 2016. do 2018. Godine.

Pomoć se dodeljuje za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode, prizvodne hale i kancelarije.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 2.240.332 evra:

- 336.332 evra u vidu dodele neizgrađenog građevinskog zemljišta bez naknade u svojinu korisnika

- Subvencija od 1.904.000 evra  i biće isplaćena u tri rate (2016, 2017 i 2018)

Korisnik se obavezuje da investira u osnovna sredstva u prve tri godine od dana potpisivanja ugovora u iznosu ne manjem od 4.943.544 evra, te da u istom periodu zaposli najmanje 200 novih radnika na neodređeno vreme.

Korisnik je u obvavezi da ne smanjuje broj radnika ispod 200 u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta, kao i da ne smanjuje vrednost osnovnih sredstava.

Korisnik se obavezuje da poklonjenu parcelu ne otuđi do 31.12.2022. godine.

  1. NCR doo, Beograd, (tri ugovora iz 2011, 2013 i 2015).

Komisija je 25. februara 2016. donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći  (koja je već dodeljena 2011., 2013. i 2015).

Ukupno dodeljeni iznos državne pomoći je 7.000.000 evra:

- Po osnovu Ugovora 1 i Ugovora 2 iz 2011.i 2013. - 3.000.000 evra

Po Ugovoru 3 - 4.000.000 evra.

Državna pomoć se dodeljuje za osnivanje, a kasnije proširenje Centra za izuzetnost u Beogradu, kao i za zapošljavanje novih radnika.

Po Ugovoru 1 Korisnik je dužan da investira najmanje 3.793.000 evra, a u  roku od tri godine zaposli 300 novih radnika.

Po Ugovoru 2 Korisnik je dužan da investira najmanje 2.383.874 evra, a u roku od tri godine zaposli još 300 novih radnika.

Po Ugovoru 3 Korisnik se obavezao da najkasnije do 31.12.2015. godine zaposli najmanje 800 radnika na nedoređeno vreme.

Korisnikse takođe obavezao da ne smanjuje broj zaposlenih ispod ukupnog btroja od 1421 u periodu od pet godina od dostavljanja dokaza o ispunjenosti obeveze zaposlenja.

  1. Falke Serbia doo, Leskovac

Rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći doneto  19. februara 2016.

Planirano trajanje državne pomoći je od 2016. do 2018. godine.

Državna pomoć se daje za kupovinu nove opreme koja će obezbediti zaposlenje najmanje 24 nova  radnika.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 853.497, 60 evra i biće isplaćena u tri rate (2016, 2017, 2018).

Korisnik se obavezuje da će investirati u osnovna sredstva u periodu od tri godine od potpisivanja ugovora u iznos ne manji od 1.725.000 evra, kao i da će u tom periodu zaposliti najmanje 24 novih radnika na neodređeno vreme.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 270 u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 733 radnika u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta, kao i da neće smanjivati vrednost osnovnih sredstava dostignutu investicionim projektom u istom periodu.

 

  1. Yura corporation doo, Leskovac

Komsija je odobrila regionalnu investicionu državnu pomoć na sednici održanoj 11. februara 2016.

Državna pomoć se dodeljuje za rroširenje postojećih kapaciteta za proizvodnju električne i elektronske opreme za motorna vozila.

Ukupan planirani iznos državne pomioći je 951.506, 92 evra.

Pomoć se realizuje tako što Grad Leskovac otuđuje građevinsko zemljišta u javnoj svojini bez naknade. Zemljište može preći u svojinu Korisnika.

Parcela se otuđuje neposrednom pogodbom, po odluci Skupštine grada Leskovca od 29.12.2015. godine.

Korisnik se obavezuje na investiciono ulaganje od 2 miliona evra.

Korisnik je dužan da u roku do šest meseci od overe ugovora izradi proizvodni pogon i zaposli najmanje 700 novih radnika na neodređeno vreme.

Korisnik u periodu od jedne godine do pet godina od dana overe ugovora ne sme da ima manje od 2215 zaposlenih.

Korisnik je dužan da delatnost radi koje je ustupljena parcela obavlja najmanje pet godina u obimu i sa brojem zaposlnih koji je predviđen elaboratom.

Korisnik državne pomoći je izjavio da osim državne pomoći u vidu besplatne dodele građevinskog zemljišta nije primio njedan drugi vid državne pomoći.

  1. Mei Ta Europe doo, Obrenovac

Rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći doneto 11. februara 2016.

Državna pomoć traje od 2016 do 2021. godine.

Cilj državne pomoći je izgradnja fabrike za livenje i mašinsku obradu delova za autoindustriju u Obrenovcu, čijim sprovođenjem će biti zaposlenio najmanje 770 novih radnikana neodređeno vreme u periodu od šest godina od dana potpisivanja ugovora.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 22.710.000 evra:

- 1.710.000 evra na ime otuđenja neizgrađenog građevinskog zemljišta koje se Korisniku daje bez naknade

- Subvencija od 21.000.000 evra koja se isplaćuje u četiri rate (2016, 2017, 2018, 2019).

Ukupna vrednost ulaganja od strane korisnika je najmanje 60.000.000 evra.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih u narednih pet godina od završetka invesicionog projekta ispod 774 radnika.

 

  1. Contitech Fluid Serbia doo, Subotica

Rešenje Komsije o dodeli regionalne investicione državne pomoći doneto 30. decembra 2015. Godine.

Planirano trajanje državne pomoći je od 2016. do 2018. godine.

Pomoć se dodeljuje za izgradnju industrijskog projekta čime se proširuje postojeća delatnost.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 3.000.000 eva i biće isplaćena na tri rate (2016, 2017 i 2018 godine).

Korisnik ima pobavezu da investira 17.000.000 evra  u osnovna sredstva u periodu od tri godine, kao i da u tom periodu zaposli najmanje 500 radnika.

Korisnik se obavezuje da najmanje pet godina nakon dostizanja pune zaposlenosti održava ukupno 1122 radnika, od kojih najmanje 800 mora biti zaposleno na neodređeno vreme.

  1. MDG doo, Prijepolje

Resenje Komisije o dodeli regionalne investicione državne pomoći doneto je  30. decembra 2015.

Planirano trajanje državne pomoći je od 2015. do 2018. Godine.

Ukupni planirani iznos državne pomoći je 960.000 evra i biće isplaćen u tri rate (2016, 2017 i 2018).

Korisnik se obavezuje da će investirati 150.000 evra u osnovna sredstva u pogonu u periodu od tri godine od potpisivanja ugovora, kaoi da će u tom periodu zaposliti najmanje 160 radnika.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje ukupan broj radnika ispod 161 u periodu od tri godine od završetka investicionog projekta.

  1. Swiss Papier doo, Rača

Rešenje Komsije o dodeli regionalne investicione državne pomoći doneto 30. devembra 2015.

Planirano trajanje državne pomoći od 2016. do 2018. Godine.

Cilj pomoći je opremanje nove fabrike papira u Rači.

Ukupan planirani iznos državne pomoći 234.000 evra i biće isplaćen u tri rate (2016, 2017 i 2018).

Korisnik se obavezuje da investira u osnovna sredstva u iznosu od 1.029.450 evra u periodu od tri godine od dana potpisivanja ugovora, kao i da u istom periodu zaposli najmanje 80 novih radnika.

  1. Aster tekstil doo Nišv - Medijana

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći  22. decembra 2015. godine.

Državna pomoć se dodeljuje u toku 2017. godine.

Cilj projekta je otpočinjanje proizvodnje odeće u postrojenjima fabrike Čegar čime će se stvoriti uslovi za zaposlenje najmanje 500 novih radika.

Ukupni planirani iznos državne pomoći je 1.687.666 evra.

Korisnik ima obavezu ulaganja 5.000.000 evra u osnovna sredstva u periodu od dve godine, kao i obavezu zaposlenja 500 radnika na nedoređeno vreme u istom periodu.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje broj od 500 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.

  1. IGB AUTOMOTIVE COMP doo Inđija,

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici 17. decembra  2015. godine.

Planirano trajanje državnepomoći od 2016. do 2018. godine.

Cilj državne pomoći je kupovina zemljišta, izgradnja proizvodne hale i kupovina opreme radi proširenja delatnosti.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 1.400.000 evra i isplaćuje se u tri rate (2016, 2017 i 2018).

Korisnik se obavezuje da u periodu od tri godine od potpisuivaja ugovora investira 4.500.000 evra (ulaganje u osnovna sredstva od najmanje 545.000 evra i još najmanje 955.000 evra ulaganja u polovnu premu). Korisnik se obavezuje da u istom periodu zaposli najmanje 510 radnika.

Korisnik se obavezuje da u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 1734 , kao ni vrednost osnovnih sredstava dostignutu realizacijom investicionog projekta.

18.LEONI WCS Southeast Europe doo, Prokuplje

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći 16. decembra 2015.

Državna pomoć se dodeljuje u periodu od 2016. do 2018. godine.

Cilj dodele državne pomoći je proširenje prozvodnje kroz kupovinu nove opreme,  proširenja proizvodnog prostora i zaposlenje novih radnika.

Ukupan iznos državne pomoći je 677.216,57 evra i biće isplaćen u tri rate (2016, 2017 i 2018).

Korisnik je dužan da u periodu od tri godine investira najmanje 1.593.812,40 evra i zaposli najmanje 152 radnika.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 173 u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.

  1. Weibo Group SRB Beograd, Vranje

Rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći doneto  17. decembra 2015. Godine.

Državna pomoć se dodeljuje u periodu 2017- 2018. godine.

Cilj pomoći je osnivanje  fabrike za proizvodnju odeće u Vranju i zapošljavanje novih radnika.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 12.000.000 evra i biće isplaćena u dve rate (2017 i 2018).

Korisnik je dužan da u periodu od tri godine uloži najmanje  11.224.572 evra, kao i da u istom periodu zaposli najmanje  2.540 radnika.

Korisnik ne sme da smanjuje broj zaposlenih ispod 2.540 radnika u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.

  1. Banja Komerc Bekament doo, selo Banja u opštini Aranđelovac

Rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći dneto je na sednici Komisije 16. decembra 2015.

Planirano trajanje državne pomoći od 2016. do 2017.

Državna pomoć  se dodeljuje za izgradnju fabrike za proizvodnju stiropora i nabavka opreme.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 500.000 evra  i biće isplaćena u dve rate (2016, 2017).

Korisnik ima obavezu da investira u osnovna sredstva u iznosu od 3.940.000 evra u periodu od tri godine od dana potpisivanja ugovra,  kaoi da u istom periodu  zaposli 70 radnika.

Korisnik se o bavezuje da ne smanjuje  ukupan broj zapslenih ispod 192 radnika u periodu od pet godina od završetka projekta.

  1. SR Technics Services doo BEOGRAD

Komsija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći 16. decembra 2015.

Državna pomoć se dodeljuje u periodu od 2015. do 2018.

Cilj državne pomoći je formiranje Centra za autosorsing administrativnih poslova i zapošljavanje novih radnika.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 810.000 evra  i biće isplaćena na tri rate (2016, 2017 i 2018).

Korisnik mora da u periodu od tri godine investira najmanje 420.000 evra i u istom periodu zaposli najmanje 270 radnika.

  1. Lear Corporation doo Beograd, Novi Sad

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici održanoj 16. decembra 2015.

Državna pomć se dodeljuje u periodu 2017- 2018.

Državna pomoć se dodeljuje za osnivanje pogodina za proizvodnju kablovskih snopova u Novom Sadu kojim će se obezbedi zaposlenje najmanje 2.000 radnika.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 9.588.000 evra i isplatiće se u tri rate (2017, 2018 i 2019).

Visina državne pomoći je 32,57 odsto opravdanih troškova.

Korisnik je dužan da u periodu od tri godine uloži najmanje 16.780.000 evra i zaposli najmanje 2.000 radnika.

  1. Contitech Fluid Serbija doo, Subotica

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici održanoj 23. septembra 2015.

Cilj je izgradnja industrijskog objekta za proizvodnju komponenata za autoindustriju.

Grad Subotica dodeljuje jednokratnu državnu pomoć u vidu zemljišta vrednog  253.727,15 evra, na koje će Korisnik imati pravo svojine. Zemljište se dodeljuje bez naknade.

Visina državne pomoći je 1,49 iodstro opravdanih troškova u odnosu na ukupno investiciono ulaganje Korisnik je dužan da do 31. decembra 2018. godine investira 17.000.000 evra, kao i da zaposli  najmanje 500 radnika.

Korisnik ne sme da proda poklonjenu parcelu do 31. decembra 2020. Godine.

Investicija mora opstati u tom regionu najmanje pet godina nakon završetka projekta, a završtak je 31. decembra 2018. godine.

  1. Teklas Automotive doo, Vladičin Han

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći 23. Septembra 2015.

Planirano trajanje državne pomoći je od 2016. do 2018.

Cilj državne pomoći je da se omogući Korisniku da kupi fabrioku „Sloga“ i u roku od tri godine je rekonstruiše.

Ukupan planirani iznos državne pomoći  je 4.748.087 evra i biće isplaćen u tri rate (2016, 2017, 2018).

Korisnik se obavezuje da za tri godine investira najmanje 11.347.575 evra, kao i da u istom periodu  zaposli najmanje 400 radnika na neodređeno vreme.

Korisnik se obavezue da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih radnika ispod 400 za pet  godina po završetku projekta.

  1. Streit nova doo, Stara Pazova

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici održanoj 17. juna 2015.

Planirano je da državna pomoć traje od 2015. do 2017. godine.

Cilj pomoći je proširenje proizvodnog pogona mašinske obrade odlivaka za komercijalna vozila i nabavka opreme.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 4.200.000 dinara i biće isplaćena u tri rate (2015, 2016, 2017).

Korisnik ima obavezu da investira u osnovna sredstva u iznosu ne manjem od 12.000.000 evra u periodu od tri godine od potpisivanja ugovora,kao i da u tom periodu zaposli 150 radnika.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 271 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.

  1. MASTERPLAST YU doo za proizvodnju, trgovinu i usluge, Subotica

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici održanoj 8. juna 2015.

Planirano trajanje državne pomoći od 2015. do 2017.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 2.000.000 evra i biće isplaćen u tri rate (2015, 2016 i 2017).

Korisnik ima obavezu da u periodu od tri godine od dana potpsivanja ugovora  investira u osnovna sredstva najmanje 8.382.143 evra, kao i da u istom periodu zaposli 205 novih radnika.

Korisnik ima obavezu da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 327 radnika.

  1. Karina moda doo, Koceljeva

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici održanoj  20. maja 2015.

Planirano trajanje državne pomoći je godinu dana od dana potpisivanja ugovora.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 1.320.000 evra.

Visina državne pomoći je 48 odsto opravdanih troškova.

Korisnik se obavezuje da će u roku od tri godine od zaključenja ugovora realizuje  investicioni projekat u ukupnoj vrednosti od  2.749.632 evra za zaposlenje 220 novih radnika.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje ukuipan broj zaposlenih ispod 220 u period od tri godine od završetka investicionog projekta.

  1. NCR doo Beograd, Beograd

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici održanoj  27. marta 2015.

Cilj pomoći je proširenje Centra za izuzetnost u Beogradu koje uključuje zapošljavanje 800 novih radnika.

Planirano je da državna pomoć traje tri godine nakon potpisivanja ugovora.

Ukupan planirani iznos državne pomoći je 4.000.000 evra.

Korisnik se obavezuje da će najkasnije do 31. decembra 2015. godine zaposliti 800 novih radnika na neodređeno vreme, idnosno investirati 14.511.200 evra.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje broj zapolenih ispod 1421 u periodu od pet godina od dostavljanja dokaza o ispunjenju obaveze zaposlenja.

  1. Tiger Tyres doo Pirot, Pirot

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici održanoj 2. oktobra 2014. godine.

Državna pomoć traje od 2014. do 2018. godine.

Dodeljuje se državna pomoć od 30.000.000 evra  i isplaćuje u četiri rate ( 2015, 2016, 2017 i 2018. godine).

Korisnik je obavezan da uloži najmanje 215.000.000 evra u proširenje proizvodnje guma za putnička vozila u Pirotu i da zaposli 500 radnika na neodređeno vreme najkasnije do 1. septembra 2016. godine.

Korisnik se obavezuje da ne smanjuje broj zaposlenih ispod 2648 za pet godina nakon realizacije investicionog projekta.

  1. Truck Lite Europe doo Beograd, Ćuprija

Komisija je donela rešenje o dodeli regionalne investicione državne pomoći na sednici održanoj 28. jula 2014. godine.

Državna pomoć traje od 2015. do 2017. godine.

Ukupni planirani iznos državne pomoći je 3.000.000 evra  i biće isplaćen u tri rate (2015, 2016 i 2017).

Korisnik ima obavezu da uloži 11.000.000 evra  i zaposli 500 radnika na neodređeno vreme u roku od tri godine od zaključenja ugovora.

Korisnik ne sme da smanjuje broj zaposlenih ispod 500, niti da umanjuje vrednost osnovnih sredstava dostignutih realizacijom investicionog projekta pet godina po okončanju projekta.

[17]http://www.kkdp.gov.rs/odluke-komisije-20-01-2015.php

 

 

Autori: Zorica Miladinović, novinarka i Jovana Strahinić, istraživač NKD-a

Share