ZAŠTO NAM TREBA REFORMA IZBORNOG SISTEMA?

Featured Video Play Icon

Svoje predstavnike u Narodnoj skupštini danas nema 107 lokalnih samouprava, što je više od polovine svih opština u Srbiji. Primera radi, nikada ih nisu imali Gadžin Han ili Crna Trava kao i još 11 opština. Indikativno je da se upravo pomenute lokalne samouprave nalaze i na listama najnerazvijenijih  i najsiromašnijih. Osim iz ovih mesta, među 250 poslanika aktuelnog skupštinskog saziva nema nikoga ni iz Knjaževca, Apatina, Kosjerića, Dimitrovgrada, Majdanpeka, Gornjeg Milanovca…

Teritorijalna nereprezentativnost

Teritorijalna nereprezentativnost, jedna od najčešće navođenih mana aktuelnog izbornog sistema, za ove opštine najčešće znači začarani krug nerazvijenosti. Ionako devastirane, male i siromašne opštine bez poslanika u parlamentu teško mogu uticati na politike, privlačiti investicije i dobijati značajnije insfrastrukturne projekte. Vremenom, građani napuštaju ova mesta, pogoršavajući odavno započeti proces teritorijalnog pražnjenja Srbije.

Profesor Fakulteta političkih nauka dr Milan Jovanović objašnjava da je teritorijalna reprezentacija jedna od  osnovnih funkcija izbornog sistema. ,,Izborni sistem nije napravljen za predstavljanje političkih stranaka nego za predstavljanje građana i njihovih interesa i kada nemamo sada poslanike sa određenih teritorija – opština i gradova, njihov interes, ne mogu da kažem da neće biti apsolutno predstavljen – on će biti predstavljen posredno, preko političkih partija, a ne direktno – preko političkih predstavnika‘‘, ocenjuje Jovanović.

U aktuelnom izbornom sistemu, međutim, ni predstavnik u parlamentu nije za građane garancija da će interesi mesta iz kog dolaze biti zastupani. Upečatljive primere nalazimo svake godine prilikom svođenja računa o aktivnosti narodnih poslanika. Tako se za skupštinskom govornicom u 2019. nijednom nisu našli jedini predstavnici građana Vranja i Pirota.

,,Kandidatima za poslanike i odbornike je više stalo da budu što više na listi – među prvih 20, 30 jer to znači siguran mandat i oni energiju troše na unutarstranačku reprezentaciju svojih kvaliteta, a ne da se predstave nama, građanima sa time kako će oni delovati u skupštini‘‘, dodaje profesor FPN-a.

Depersonalizovanost poslanika

Postojeći izborni zakoni, naime, omogućavaju političkim partijama kontrolu nad poslanicima, koji su, umesto građanima i izbornoj bazi, odgovorni centralama svojih stranaka. Depersonalizovanost poslanika posledica je upravo izbornog modela u kom građani ne biraju svoje predstavnike po imenu i prezimenu, već isključivo glasaju za liste u celini.

,,Naš model sa zatvorenom, blokiranom listom proizvodi da poslanici i naši predstavnici i nemaju potrebu da komuniciraju sa biračima – oni ostaju nama nepoznati, depersonalizovani su upravo zbog tog modela‘‘, navodi Jovanović.

Građani ne mogu da utiču ni na to ko će se naći na listama njihovih potencijalnih predstavnika u parlamentu. Na izbornu listu se, naime, dolazi voljom užeg partijskog rukovodstva i lidera stranke. Zbog toga je za kandidate važnije da budu odani svojim strankama, nego da pridobijaju poverenje građana. Inicijative nevladinih organizacija, koje su otvaranjem poslaničkih kancelarija širom Srbije pokušale da podstaknu komunikaciju poslanika sa građanima jer oni često ni ne znaju ko ih predstavlja, nisu dale značajnije rezultate.

Hiperreprezentativnost

Aktuelni izborni sistem, usvojen nakon promena 2000. godine, proporcionalni je izborni sistem sa jednom izbornom jedinicom i zatvorenim izbornim listama. Pored Srbije, ovakav sistem od evropskih zemalja imaju samo Crna Gora i Slovačka. Donošenje novog Ustava 2006. godine nije podstaklo i usvajanje novog izbornog sistema. Izmene izbornih zakona do kojih je u međuvremenu dolazilo, struka je ocenila kao kozmetičke, a ne suštinske promene, a neke od usvojenih izmena dodatno su produbile postojeće probleme. Tako je spuštanje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto, usvojeno u februaru 2020. godine, otvorilo pitanje već izražene hiperreprezentativnosti izbornog modela i prakse formiranja širokih koalicija sa strankama čija je podrška u biračkom telu mala, a tzv. ucenjivački potencijal – veliki.

,,Oni mogu da zahtevaju mesta ministara, pomoćnika, državnih sekretara i vrlo često velike stranke daju, u vidu gratifikacije, poklona, tih malim strankama upravo te funkcije. To nije dobro jer usložnjava i poskupljuje administraciju, komplikuje njen rad i razvija sistem partijskog plena koji bi mogao da bude mnogo manji i nepotrebniji‘‘, upozorava profesor Jovanović ukazujući na dobro poznate probleme iz prakse.

Zbog toga nam je potrebna reforma izbornog sistema. Bez suštinske promene građani će i dalje moći samo da glasaju, ne i da biraju, a u poslaničkim klupama i dalje će sedeti isključivo partijski vojnici, uglavnom iz Beograda.


Share