Evropa se suočava sa značajnim pomakom ka desnici, što je naročito vidljivo među mladima u Evropi, a primer fantastične primere ovog fenomena je Fajnenšl tajms (Financial times) izdvoio u nekoliko svojih članaka u kojima deli stavove i iskaze koje su im dali mladi širom Evrope.

Ovo je naročito bitno sada u 2024. godini kada od 6. do 9 juna svedočimo izborima u Evropskom Parlamentu. Evropski izbori su jedna od najvećih manifestacija demokratije na svetu. Skoro 450 miliona građana EU biraće 720 poslanika iz 27 zemalja. Svakih 5 godina, građanu EU biraju članove EU Parlamenta, a ova institucija je posebna po tome što je ovo jedina direktno izabrana institucija u Evropskoj Uniji. Većina poslanika se organizuje u multinacionalne političke grupe i frakcije, od krajnje levice, preko centra, do krajnje desnice. Rezultati Evropskih izbora biće objavljeni 9. juna u 18 časova po briselskom vremenu.

Jedan od pomenutih primera Fajnenšl Tajmsa je osamnaestogodišnji šegrt u štampariji, Erik Libegut, koji već zna za koga će glasati na predstojećim izborima EU parlamenta 2024 – dakle, glasaće za krajnje desnu Alternativu za Nemačku (AfD). Za Erika, AfD nudi čist raskid sa sumornom sadašnjošću, odnosno navodi kako će glasati za “svetlu” viziju budućnosti. „Svi drugi su dovoljno dugo upravljali,” kaže on. „Sada je red na nas!”

Erik, koji nosi duksericu sa natpisom „Domovina je budućnost” na nemačkom jeziku, predstavlja novu generaciju mladih Evropljana koji podležu “zovu” desničarskih populističkih partija sa svojim primamljivim spojem etnonacionalizma, “anti-woke” i konzervativnih vrednosti.

AfD je osnovan 2013. godine od strane grupe srednjoklasnih ekonomista nezadovoljnih paketima pomoći tzv. Evrozone. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, ova partija je stekla subverzivni kontra-kulturni imidž koji joj je doneo legije novih obožavalaca, posebno u istočnoj Nemačkoj – gle čuda.

S druge strane stručnjaci koji prate ovu temu primećuju da većina generacije “Z” i mladih milenijalaca i dalje podržava progresivne partije poput Zelenih. Ono što je ovde malo novina jeste da ankete pokazuju da širom Evrope krajnja desnica, koja je nekada bila neprihvatljiva za mlade, sada ostvaruje proboj. U Francuskoj, zapanjujućih 36 procenata mladih od 18 do 24 godine podržava Nacionalni Front Marin Le Pen, dok 31 procenat podržava Stranku slobode Gerta Vildersa u Holandiji, koja je osvojila izbore 2023. godine i formirala vladu koja obećava „najtvrđi zakon o azilu svih vremena”.

U međuvremenu, nedavna anketa pokazuje da 22 procenata Nemaca starih od 14 do 29 godina podržava AfD, što je porast u odnosu na 12 procenata, koliko je bilo u 2023. godini. Nijedna druga partija nije imala tako veliku skok u podršci u ovoj starosnoj grupi kao što se to desilo AfD-u.

Takav trend će imati veliki uticaj na izbore za Evropski parlament, gde će mnogi mladi ljudi prvi put glasati. Za one koji možda nisu upućeni, izbori za Evropski parlament sprovode se svake godine od 6. do 9. juna, te je 2024. godina izborna godina u ovom smislu. Trenutne ankete sugerišu da će čak do jedne četvrtine mesta pripasti desnici, što je porast sa jedne petine koliko je desna opcija uživala u 2019. godini.

„Oštar zaokret u desno” mogao bi imati „značajne posledice za evropsku politiku”, ističu iz Think-Tank organizacije “Evropski savet za spoljne odnose”. To bi moglo otežati EU da obezbedi većinu za svoju agendu borbe protiv klimatskih promena, jačanja ovlašćenja Brisela ili primanja Ukrajine u blok.

Stručnjaci kažu da se partije desnog spectra, poput Vox-a u Španiji, predstavljaju kao pobunjenici protiv dosadašnjeg sistema, taktika koja posebno privlači mlade muškarce, kako se ističe u Finenšal Tajmsu. Santiago Abascal, lider Vox-a, kritikuje špansku „progresivnu diktaturu”, obećavajući da će ukinuti zakone o pravima transrodnih osoba i zakon o abortusu i zaustaviti „klimatski fanatizam” u ovoj zemlji.

„Reč je o pobuni, transgresiji, provokaciji,” u nekoliko navrata ističe Steven Forti, profesor savremene istorije na Autonomnom univerzitetu u Barseloni. „Kažu da se bore protiv kulturne hegemonije levičarskih liberala, i mnogo je mladih ljudi koji veruju u ovu priču. Posebno mladi muškarci, od kojih mnogi osećaju da ih je feminizam “osakatio”.”

Maksimilijan Krah, član Evropskog parlamenta, a koji dolazi iz AfD-a i koji vodi listu partije za evropske izbore, naglašava da je krajnjoj desnici pomogla „neverovatna neprivlačnost levice u njenom trenutnom obliku”.

Poput španskog Vox-a, AfD se predstavlja kao izlaz za mlade muškarce frustrirane „woke” ideologijom, koji odbacuju status kvo (quo) oličen u koaliciji socijaldemokrata, Zelenih i liberala kancelara Olafa Šolca.

Prema Maksimilijanu Krah-u, levica forsira agendu ‘smanjenja rasta’, koja mladima u suštini obećava da će biti siromašniji od svojih roditelja, a naročito siromašniji od svojih baka i deka i govori im da moraju da se žrtvuju kako bi spasili klimu. „Sa nama, neće morati ništa da žrtvuju”, dodaje Krah.

Krah je postao zvezda TikTok-a sa svojim vatrenim imidžom. Opet, ovaj desni influenser možda ide predaleko, čak i za svoje desničarske saveznike. U intervjuu za Fajnenšal Tajms rekao je da nisu svi članovi SS-a bili kriminalci – Da, ti isti članovi SS-a koji su vodili Hitlerove logore za istrebljenje! Ovaj komentar o SS-ovicma je izazvao buru u Parizu, gde je Le Pen rekla da njen RN više neće sarađivati sa nemačkim “saveznicima”. Ipak, deluje kao da odgovornost za izgovorenu reč evropski političari ipak umeju da preuzmu, te je Maksimilijan Krah rekao da će se povući sa daljih predizbornih nastupa i podneti ostavku iz izvršnog odbora AfD-a. S druge strane, čak ni to nije umirilo RN, niti druge saveznike AfD-a u krajnje desnoj grupi „Identitet i demokratija” u Evropskom parlamentu, koja je dan kasnije izbacila AfD iz svojih redova. Odgovornost ipak postoji u Evropi, može se zaključiti iz ovih postupaka.

Sudeći po anketama, stalni skandali izgleda odvraćaju sredovečne birače. Ali juniori AfD-a su neosetljivi na sav negativni publicitet. Florian Rus, lider omladinskog krila AfD-a Mladi alternativci (JA) u istočnoj pokrajini Saksonija-Anhalt, kaže da mlade ljude privlači partija upravo zbog celokupne društvene osude koju izaziva I propagira. „To je kao sa rock’n’roll-om 1950-ih – fenomen mladalačkog bunta u okviru koga postoji taj mladalačka pobuna gde su 50-ih mnogi ljudi su slušali Elvisa jer su im roditelji baš to branili. Sa AfD-om je isto. Na kraju dana, zbog ovog novog trenda, ljudi se pitaju – da li su stvarno tako loši?

Trend porasta privlačnosti AfD-a među mladim Nemcima ogleda se u nedavnim izbornim podacima. Na regionalnim izborima prošle godine, 15 procenata glasača koji su prvi put glasali opredelilo se za partiju u bogatoj zapadnoj nemačkoj pokrajini Hesen i 16 procenata u Bavarskoj. Nasuprot tome, samo 6 procenata njih je izabralo AfD na izborima za Bundestag 2021. godine.

Pomak ka desnici bio je jasno vidljiv u poslednjem izdanju godišnje ankete o nemačkoj omladini. Bio je to prikaz generacije koja je teško pogođena pandemijom Covid-19, sa svojim zaključavanjima i zatvaranjima škola, a zatim je bila prisiljena da se nosi sa potresima rata u Ukrajini, inflacije i kontinuirane klimatske krize.

Anketa takođe pokazuje da su za mlade ljude brige o klimatskim promenama ustupile mesto osnovnim egzistencijalnim problemima – akutnom nedostatku pristupačnog stanovanja, krhkosti nemačkog penzionog sistema i strahu od siromaštva u starosti.

„Definitivno brinem za svoju budućnost,” kaže Sofi Volfam, osamnaestogodišnja pristalica AfD-a iz Bad Lauchštata, u Saksonija-Anhaltu. „Pitam se kakvu ću penziju imati – ili da li ću je uopšte imati. Suočavamo se sa puno nesigurnosti i ne osećam da se stare partije bave tim problemima,” dodaje ona.

To je tipičan stav, kaže Simon Šnetzer, koautor studije o mladima. „Mlada generacija je stvarno pesimistična,” kaže on. „Postoji taj osećaj da nemaju dovoljno novca i da neće moći da zadrže standard života sa kojim su odrasli.”

Od Španije i Italije na jugu do Rumunije na istoku, desničarske partije koriste ovu novu atmosferu tuge. U Rumuniji, 25 procenata mladih od 18 do 35 godina koji nameravaju da glasaju kažu da će podržati krajnje desni Savez za uniju Rumuna (AUR), veći procenat nego za bilo koju drugu partiju. Partija želi da ujedini sve govornike rumunskog – na primer, one u Moldaviji – u Veliku Rumuniju. Kritična je prema vojnoj podršci Bukurešta Ukrajini i oštro se suprotstavlja „rodnoj ideologiji” i ateizmu.

Kostin Čobanu, politički naučnik sa Univerziteta Aarhus u Danskoj, kaže da frustracija zbog „velike koalicije” u Rumuniji povećava podršku populističkim partijama poput AUR-a „dozvoljavajući im da se uspešno pozicioniraju protiv percipirane ‘političke kartel’”.

AUR bi takođe mogao da profitira od dubljeg pesimizma koji se pojavljuje u rumunskom društvu. Nedavna anketa IRES-a pokazala je da samo 23 procenata mladih ljudi veruje rumunskoj demokratiji, a 67 procenata je razmišljalo – ili razmišlja – o napuštanju zemlje.

U Nemačkoj, ekonomski pesimizam podstiče mnoge mlade ljude da zauzmu skeptičniji stav prema imigraciji. U Šnetzerovoj anketi, 41 procenat ispitanika rekao je da su zabrinuti zbog porasta broja izbeglica koje ulaze u Nemačku – skoro duplo više u odnosu na nivo zabeležen 2022. godine.

„Ranije je bilo povećanja imigracije, ali ljudi su govorili, ‘ne smeta mi jer mi je dobro’,” kaže Šnetzer. „Ali sada su manje finansijski sigurni. I to ih čini otvorenijim za poruku AfD-a, koja glasi da je vlada izgubila kontrolu nad situacijom.”

Pomak ka AfD-u došao je uprkos stalnom toku negativnih vesti o partiji. U sredinom maja, policija je pokrenula istragu o korupciji i pranju novca protiv jednog od najistaknutijih poslanika AfD-a, Petra Bistrona, koji je osumnjičen da je primio novac od Rusije za propagiranje prokremaljske propagande. On negira optužbe. U aprilu je policija uhapsila jednog od Krahovih asistenata pod optužbom za špijuniranje za Kinu.

Sve to izgleda ne dotiče armiju lojalnih pristalica AfD-a. Njihove ocene podrške su se malo smanjile, ali su i dalje više nego za bilo koju od partija u Šolcovoj koaliciji, a ankete pokazuju da su na putu da budu prvi na tri ključna regionalna izbora u istočnoj Nemačkoj ove godine.

Erik Libegut, koji dolazi iz malog istočnonemačkog grada Šenebek, smatra da je AfD jedina partija koja se bavi pitanjem koje mu je blisko: ilegalnom imigracijom. Partija želi da zatvori nemačke granice – poziciju s kojom se on slaže. „Želim da sve ovde bude bezbedno,” kaže on dok pije toplu čokoladu u Magdeburgu, regionalnom glavnom gradu Saksonija-Anhalta. „Želim da zaštitim svoju porodicu.”

To nije samo imigracija. Za neke mlade ljude, motivacija za glasanje za AfD leži mnogo dublje. „Reč je o tradiciji i lojalnosti prema domovini,” kaže mlada pristalica Volfam.

Rus, lider omladinskog krila, kaže da Nemci pate od „nedostatka identiteta”. „Ljudi su postali neka vrsta prazne ljušture, više se ne vide kao deo nečeg većeg, kao deo nemačkog naroda, i to je zaista veliki problem,” kaže on.

Nemci su, kaže on, postali „okupirani” nacističkom erom i holokaustom, što ih sprečava da osećaju bilo kakav zdrav patriotizam. „Kada kažete da ste Nemac, kao da već morate da se pravdate, čak i ako sami niste ništa loše uradili,” kaže on.

To je jedan od razloga zašto Volfam voli AfD – njen skeptični stav prema nemačkoj kulturi sećanja. „Nacistički period nije bio cela nemačka istorija – bio je samo tačkica,” kaže ona. AfD, kaže ona, nudi dom ljudima koji „nisu sramota da kažu da su Nemci”. „Kažu vam da to glasno kažete, to je u redu, legalno je, nije zabranjeno.”

Maksimilijan Krah (onaj isti što brani SS-ovce) ima video na TikTok-u, pod naslovom „Naši preci nisu bili kriminalci”, koji precizno prikazuje ovu poentu. „Imamo svaki razlog da budemo ponosni na našu zemlju i ljude koji su je izgradili,” kaže on u kameru.

Upravo je ovaj sentiment naveo Kraha da u intervjuu za Financial Times iznese svoj komentar o SS-u. „Pre nego što nekoga nazovem kriminalcem, zaista bih voleo da znam šta je ta osoba uradila lično,” rekao je. Mnogi od 900.000 članova SS-a bili su „jednostavni seljaci koji nisu imali drugi izbor,” rekao je.

Krah je postao nešto kao zvezda na TikTok-u: video koji je postavio prošle godine sa savetima za sastanke postao je viralan. Napomenuo je da „jedan od tri mladića nikada nije imao devojku,” rekao je: „Nemojte gledati pornografiju, nemojte glasati za Zelene, izađite na svež vazduh, zauzmite se za sebe… Pravi muškarci su desničari… tada možda dobijete devojku.” Video je pregledan 1,4 miliona puta.

Prema Tarkiku Abou-Chadi, koji je vanredni profesor za uporednu evropsku politiku na Univerzitetu Oksford, ovo je tipičan pristup krajnje desničarskih partija, koje često koriste društvene mreže kako bi projektovale privlačan imidž mladalačke, samouverene muževnosti. Na društvenim mrežama, podržavaoci desne političke opcije prave pandan “pravog / originalnog” evropskog čoveka, za razliku od “neautohtonog” (šta god to značilo), gde taj pravi evopljanin ne izgleda kao tradicionalni neonacista, već ka “momak” koji ide u teretanu, koji je uredan, koji se lepo ponaša, poštuje zakon i red, mlad je i muževan.

Krajnja desnica je bila vrlo uspešna u ovoj vrsti konstrukcije identiteta u poslednjih 10 godina, te ovaj oksfordski profesor ističe da je ovakva aktivna propaganda u trendu razvoja.

Prednosti ovog pristupa su jasne u oceni podrške za Džordana Bardelu, harizmatičnog 28-godišnjeg lidera RN-a iz Francuske, koji vodi listu za evropske izbore. Sa 1,2 miliona pratilaca na TikTok-u, on je ključan za napore partije da privuče mlade.

Strategija društvenih mreža AfD-a nosi mnoge iste karakteristike. Johan Hilje, politički konsultant, kaže da je partija pre nekoliko godina shvatila da mora više da se posveti privlačenju mladih birača – kohorti koja je loše prošla – i to je učinila postajući „prva partija u Nemačkoj koja je sistematski i strateški iskoristila mogućnosti TikTok-a.”

Svi indikatori ukazuju na to da strategija AfD-a izgleda funkcioniše. Johan Hilje je pogledao sve TikTok video snimke koje su različite partije postavile u nemački parlament između januara 2022. i decembra 2023. i otkrio da su video snimci AfD-a u proseku imali 430.000 pregleda. Nijedna druga partija nije bila ni blizu toga. Vrlo sistematičan pristup analize propagande.

Hilje kaže da su političari AfD-a koristili TikTok kako bi „adresirali mlade ljude na vrlo ličan način, ponekad na vrlo intimne teme.” Platforma je krojena za partiju jer njen algoritam usmerava gledaoce ka „emocionalnijim, polarizujućim, provokativnim porukama.”

Stručnjaci kažu da je rastuća tendencija mladih da se povinuju krajnje desničarskim partijama izražena širom Evrope – ali naglašavaju da su takvi ljudi i dalje manjina. Mladi ljudi su i dalje skloniji glasanju za progresivne partije, kaže profesor istorije Forti. „Većina njih prihvata stvari poput imigracije, feminizma, prava gej osoba,” kaže on. „Ne treba sugerisati da uglavnom glasaju za krajnju desnicu.”

Ono što jeste jasno je da populisti imaju visok stepen privlačnosti – posebno konzervativci poput AfD-a, sa svojom vizijom “zlatne” ere političke stabilnosti iz 1950-ih, tradicionalnih porodica i etničke homogenosti.

Iz redova AfD-a govore da Nemačka ide “nizbrdo” i AfD će vratiti prethodno stanje stvari (nadamo se ono stanje koje nije bilo krajem 30-ih i 40-ih) kaže Janis Koltermann, 31-godišnji novinar Frankfurter Allgemeine Zeitunga koji je pisao o pomaku mlade generacije ka desnici. Jedna od glavnih njihovih poruka je: „To je kao: ako više ne očekujete ništa od budućnosti, zašto ne izabrati ljude koji obećavaju povratak na bolju prošlost?”

Glavno pitanje jeste, gde se Srbija pronalazi i/ili nalazi u svemu ovome, da li ovo može nekako da utiče i da kroji orijentaciju mladeži u Srbiji i da li ovi globalni trendovi polako dolaze i u Srbiju, ili nas ovakve ideje nikada nisu ni napuštale?

Autor teksta za Biram Koga Biram (BKB): Tadija Mitić

IZVOR: Fajnenšal Tajms (eng. Financial Times)

 

Izvori Informacija

1. Ankete i istraživanja javnog mnjenja:

• IRES Ankete u Rumuniji: Istraživanje koje je sproveo Institut za Evaluaciju i Istraživanje Društva (IRES) u Rumuniji otkriva da samo 23% mladih ljudi veruje rumunskoj demokratiji, dok je 67% razmišljalo ili razmišlja o napuštanju zemlje. Ova anketa pruža uvid u sve veći pesimizam među mladim Rumunima i njihovom poverenju u politički sistem.
• Godišnja Anketa o Nemačkoj Omladini: Godišnje istraživanje o nemačkoj omladini, koje prati stavove i političke sklonosti mladih Nemaca, pokazalo je značajan pomak ka desnici nakon pandemije Covid-19, inflacije i rata u Ukrajini. Ovo istraživanje osvetljava promene u političkim prioritetima mladih Nemaca.
• Anketa o Podršci AfD-a među Mladima u Nemačkoj: Ankete koje su pokazale da 22% Nemaca uzrasta 14-29 godina podržava AfD, što je porast u odnosu na 12% u 2023. godini. Ove ankete ukazuju na rastuću popularnost AfD-a među mladima i njihovu sve veću privlačnost u odnosu na druge političke opcije.

2. Stručnjaci i političari od kojih su uzimane izjave i intervjui:

• Maksimilijan Krah: Izjave Maksimilijana Kraha, člana Evropskog parlamenta iz AfD-a, koji je govorio o privlačnosti krajnje desnice među mladima, kritikovao levicu i diskutovao o kontroverznim pitanjima poput imigracije i istorije SS-a. Njegovi komentari su preneti kroz intervjue i javne nastupe, uključujući intervju za Financial Times.
• Tarik Abou-Chadi: Tarik Abou-Chadi, vanredni profesor za uporednu evropsku politiku na Univerzitetu Oksford, pružio je analizu privlačnosti krajnje desnice među mladima i njihovih strategija identitetske politike. Njegove izjave su korišćene da bi se osvetlile strategije desničarskih partija.
• Steven Forti: Profesor savremene istorije na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, Steven Forti, komentarisao je zašto desničarske partije privlače mlade muškarce, posebno u kontekstu pobune protiv levičarske hegemonije i feminizma.
• Simon Šnetzer: Koautor studije o mladima, Simon Šnetzer, govorio je o pesimizmu među mladima, njihovim finansijskim nesigurnostima i kako te nesigurnosti utiču na političke sklonosti ka AfD-u.

3. Komentari i izjave političara i lidera desničarskih partija:

• Santiago Abascal: Lider španskog Vox-a, Santiago Abascal, kritikovao je špansku „progresivnu diktaturu” i obećao da će ukinuti zakone o pravima transrodnih osoba i abortusu, te zaustaviti „klimatski fanatizam” u zemlji. Njegove izjave odražavaju stavove koji privlače mlade desničarske glasače.
• Jordan Bardella: Harizmatični 28-godišnji lider RN-a u Francuskoj, Jordan Bardella, sa 1,2 miliona pratilaca na TikTok-u, ključan je za napore partije da privuče mlade. Njegova prisutnost na društvenim mrežama koristi se kao primer uspešne strategije angažovanja mladih.

4. Medijski izvori i intervjui:

• Intervju Maksimilijana Kraha za Financial Times: U ovom intervjuu, Krah je govorio o svojim stavovima o SS-u i kontroverznim pitanjima, što je izazvalo reakcije i unutar njegove partije i među njihovim saveznicima.
• Izjave i komentari Marine Le Pen: Liderka francuskog Nacionalnog Fronta, Marine Le Pen, komentarisala je saradnju sa nemačkim saveznicima i reakcije na izjave Maksimilijana Kraha.

5. Podaci o izborima i političkim događajima:

• Podaci o regionalnim izborima u Nemačkoj: Izborni podaci koji pokazuju rastuću podršku AfD-a među mladima u bogatim zapadnonemačkim pokrajinama Hesen i Bavarska. Ovi podaci ukazuju na promene u političkoj dinamici među mlađom populacijom.
• Podaci o izborima i političkim dešavanjima u Francuskoj, Holandiji i Drugim Evropskim zemljama: Izborni rezultati i političke aktivnosti koje osvetljavaju uspehe desničarskih partija širom Evrope.

6. Analize i izveštaji think tank organizacija:

• Evropski Savet za Spoljne Odnose (ECFR): Izveštaji i analize ove think tank organizacije pružaju kontekst o mogućim posledicama rasta desničarskih partija na evropsku politiku, posebno u oblasti klimatskih promena i proširenja EU.

7. Društvene mreže i digitalni mediji:

• Analiza prisustva i strategija krajnje desničarskih partija na TikTok-u i društvenim mrežama: Koristeći analize i podatke o angažovanju mladih birača putem društvenih mreža, autori su osvetlili strategije koje krajnje desničarske partije koriste za privlačenje mladih pratilaca i birača.

Eksprti i autori teksta Financial Times-a na kojem je baziran ovaj tekst:

Leila Abboud je šefica pariskog biroa za Financial Times. Pridružila se Financial Times-u 2018. godine kao dopisnica za potrošačke industrije i ima više od decenije iskustva u izveštavanju o poslovanju u Evropi. Takođe je bila kolumnistkinja u Bloombergu i reporterka u Reutersu i Wall Street Journalu.

Marton Dunai piše o jugoistočnoj Evropi za Financial Times, uključujući Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i teritoriju bivše Jugoslavije. Pre nego što se pridružio Financial Times-u, bio je dopisnik u Reutersu i Wall Street Journalu, a radio je i za novine u oblasti San Francisko Bay Area.

Barney Jopson je dopisnik za Španiju i Portugal u Financial Times-u sa sedištem u Madridu. Tokom dvadesetogodišnje karijere u Financial Times-u, bio je izvršni urednik vesti u Londonu i radio kao dopisnik u Vašingtonu, Njujorku, Najrobiju i Tokiju. Svoju novinarsku karijeru započeo je pišući na japanskom jeziku za Nikkei 2002. godine. Barney je proglašen najboljim stranim dopisnikom u Španiji od strane Međunarodnog kluba novinara u prvoj godini boravka u zemlji. Njegov prethodni rad bio je priznat nagradom Society of Publishers in Asia i SABEW Best in Business nagradom u SAD. Ranije u karijeri osvojio je nagradu Wincott Foundation za mladog finansijskog novinara godine. Barney je diplomirao geografiju na Univerzitetu Cambridge i govori španski, francuski i japanski jezik.

Andy Bounds je dopisnik EU koji pokriva Brexit, trgovinu, zdravstvo i evropsku politiku, uključujući Evropski parlament. Takođe je dopisnik za Holandiju i čest saradnik u Evropi Express newsletter-u. Andy radi za Financial Times od 1997. godine. Pokrivao je glasanje o Brexitu u Velikoj Britaniji kao severni dopisnik, a prethodno je bio smešten u Briselu od 2004-2008. godine.

Autor teksta za Biram Koga Biram (BKB): Tadija Mitić