Autor: Danijel Dašić

Ovih dana Srbiju potresa nova afera, koja u nedostatku državnih udara privlači veliku pažnju običnih građana jednostavnim, a ipak tako komplikovanim pitanjem: Da li je potrebno da Srbija podigne spomenik Zoranu Đinđiću?

Sasvim legitimno pitanje za tog gospodina prosečnog, koji živi u ružičasto srećnom pravu da zna sve, bez volje i želje za istinom. Tako da je nova epizoda u rijalitiju Senke nad plagijatom razvila diskusiju oko toga da li je slomljeni kišobran pravi spomenik za Zorana, da li je plagijat spomenika iz Barselone, ko (ne)treba i zašto da ga (ne)postavlja, gde je najbolje mesto i tako dalje, i tako dalje.

Pri tome, zaboravlja se jedna jednostavna činjenica: Srbija je podigla spomenik Zoranu Đinđiću! I nalazi se u njegovom rodnom kraju. Grad se zove Prokuplje. I nalazi se u neistraženoj zoni Srbije, između Beograda i Kosova, koja se još i naziva uža Srbija. Ali budimo realni. Pored toga što se spomenik nalazi tako daleko od Beograda, on i izgleda nekako previše obično, toliko obično da građani odmah mogu da prepoznaju kome je spomenik posvećen, šta predstavlja, i to bez čitanja obimnih eseja. A to deluje tako provincijski.

Ukratko. Srbija je podigla spomenik Đinđiću. Taj spomenik simbolizuje sve šta je bio Đinđić i šta je on značio za Srbiju. Odlučnog čoveka u pokretu, sa osmehom i uvek ispruženom rukom, nekoga ko objašnjava teške poruke jednostavnim rečima, bez upotrebe obimnih eseja i ono što je najbitnije, velikog čoveka koga ne bi bilo sramota što mu je spomenik podignut u nekom Prokuplju a ne u centru Beograda.

Da li je potreban novi spomenik Đinđiću u Beogradu? Naravno. Kao i muzička fontana na Slaviji, jarboli od 100 metara, Beograd na vodi, izgradnja Karić grada u Makišu, koji će napraviti da Beograd nema više vodu za piće. Forma pre suštine. Plagijat, jer ne možemo dostići original.

Sve to više govori o ljudima koji stoje iza te inicijative, nego o samom Zoranu. O plagijatu i farsi kvazi napredne “inteligencije” koja užurbano radi na plagiranju celokupne istorije Srbije, svesna sata koji polako otkucava kraj.

Senke nad plagijatom u Beogradu. Od radikalnog do naprednog u deset godina. Od skidanja table sa nazivom ulice, do podizanja polomljene drške kišobrana kao spomenika.

Mislite o tome. Jer je sve #stvarizbora. I jer je veoma bitno da #biramkogabiram