Dok u pojedinim razvijenim državama Evropske unije skoro polovina ukupnih budžetskih prihoda pripada lokalnom nivou, u Srbiji su prošle godine sve opštine, gradovi i autonomna pokrajina Vojvodina inkasirali 11,68 odsto ukupnih budžetskih prihoda, odnosno skoro devet puta manje od centralnog nivoa vlasti. Najnovije istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju koje se temelji na podacima Ministarstva finansija i statističke službe Evropske unije Eurostat pokazuju da je na samom početku 2015. godine prihod svih 145 lokalnih samouprava i AP Vojvodine iznosio manje od deset odsto ukupnih budžetskih prihoda zemlje.

Budžetski prihodi gradova i opština u Srbiji će, međutim, od 1. januara 2017. godine biti još niži, pošto će početi primena Zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim se prihodi od poreza na zarade preraspodeljuju tako da lokalnim samoupravama umesto dosadašnjih 80 odsto ostaje 66 odsto/74 odsto/77 odsto, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima.

Vlada Republike Srbije, kao predlagač Zakona, ovakvo prebacivanje poreskih prihoda u republičku kasu obrazlaže time da je zbog dosadašnje „darežljivosti prema lokalnom nivou“ rastao godišnji fiskalni deficit, odnosno razlika između državnih prihoda i rashoda, da „lokal“ uz veće poreske prihode nije dobio i nove nadležnosti, te da porez na zarade u modernoj fiskalnoj praksi dominantno pripada centralnom nivou vlasti.

   „Prema Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou u Srbiji (opštine, gradovi i pokrajina Vojvodina) su 2012. godine bili na nivou od 17,7%, dok je prosek za 2015. iznosio 11,68% ukupnih budžetskih prohoda. Tu se postavlja prvo pitanje: kako je moguće da su „rasipnici na lokalu“ dobili 6% manje, a da je u isto vreme, godišnji fiskalni deficit (koji je posledica tih izdvajanja) imao konstantni rast? To prosto nije logično. Možda bi razlog za fiskalni deficit trebalo potražiti u sve većim rashodima na centralnom nivou koji je krajem 2015. raspolagao sa skoro 90% svog novca u Srbiji? Ili u podatku da je dug samo jednog javnog preduzeća – EPS,  od 2012. do danas porastao sa 600 miliona evra na skoro 1,2 milijarde.. Samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou“, napominje Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Za razliku od Srbije, sa evidentno visokom centralizacijom javnih prihoda – koja inače predstavlja i jedan od pokazatelja centralizacije političke moći, evropske države teže fiskalnoj decentralizaciji koja po definiciji doprinosi jačanju autonomije lokalnog nivoa vlasti i uloge građana u obavljanju javnih poslova.

U 28 država EU lokalnom nivou vlasti je, tokom prošle godine, u proseku pripala bezmalo jedna trećina ukupnih budžetskih prihoda (31,60 odsto). Prema istraživanju NKD-a Finska, Danska i Švedska, koje decenijama spadaju u države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo opredeljuju skoro polovinu ukupnih javnih sredstava (47,9 odsto/47,7 odsto/45,6 odsto). U prvih deset zemalja koje za potrebe „lokala“ izdvajaju više od 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda u državi nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija, kao i jedna država Zapadnog  Balkana- Hrvatska.

Da podsetimo, Srbija je Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, ratifikovala 2007. godine, kojom se obavezala da „primeni pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti“.

Celokupno istraživanje NKD-a možete pronaći na  linku: Odnos prihoda lokalnih samouprava i republičkih vlasti